Čudesne funkcije kože! Koliko u stvari znamo o tome?

ekcem02

Kao što smo već rekli, koža je najveći organ ljudskog tela. Rekli smo i to da ovaj organ ima veoma kompleksnu strukturu, i u skladu sa tim veliki broj značajnih funkcija za ukupno funkcionisanje našeg organizma. Štaviše, na osnovu mnogobrojnih funkcija koje obavlja, koža spada u najvažnije organe čovečijeg tela. Za obavljanje svih tih funkcija, najbitnije je sačuvati njen integritet i zdravlje.

Otuda, ukoliko je koža zdrava ona deluje poput zaštitne barijere između spoljnjeg sveta i unutrašnjosti tela, i zbog toga sa pravom kažemo da je koža naš najbolji čuvar i najvažnija odbrana.

Dakle, koža nas štiti od mehaničkih, fizičkih i hemijskih uticaja iz spoljašnje sredine. Ovoj funkciji kože koja je ujedno i najizrazitija biće reči u narednom tekstu. I zbog toga je na ovom mestu samo pominjemo bez šireg objašnjenja.

Pored ove kompleksne funkcije, koža za nas obavlja i čitav niz drugih važnih zadataka.

Koža vrši i termoregulatornu funciju. U uslovima pregrejanosti tela, koža proizvodi znoj da bi se telo ohladilo, i obrnuto, u uslovima niske spoljašnje temperature dolazi do smanjenja protoka krvi u strukturama kože, čime se praktično sprečava smrzavanje tela. To nikako ne znači da se nećemo zalediti na jakom mrazu, ali koža veoma smanjuje ekstremnu ranjivost tela na niže temperature vazduha.

Koža je i čulni organ. Nervni završeci-receptori, koji se nalaze u koži, čine je osetljivom na pritisak, vibracije, dodir, bol i spoljnu temperaturu.

Koža je sposobna da se obnavlja. I to fantastičnom brzinom. Ovaj proces se odvija svakodnevno, a izrazito u slučaju mehaničkih povreda. Oštećenja površnog dela kože, do ranije pomenute bazalne membrane, obnavljaju se u potpunosti. Ukoliko je došlo do dubljeg oštećenja, ispod nivoa bazalne membrane, obnavljanje kože nije moguće u potpunosti, već dolazi do stvaranja ožiljaka.

Koža predstavlja i depo energije u organizmu čoveka. Masne naslage u hipodermisu, najdubljem sloju kože, služe kao važno energetsko skladište. Ukoliko je potrebno, ove hranljive materije ulaze u sistem krvnih sudova i dopremaju se na željeno mesto.

U literaturi se pominje još jedna važna funkcija kože, koja samo na prvi pogled nije medicinske prirode. To je njena estetska, odnosno psihološka funkcija. Opravdano se smatra da je koža najvidljiviji pokazatelj zdravlja organizma. Istovremeno, stanje kože zaista utiče na to kako mislimo o sebi i kako nas drugi vide. Izgled kože može da utiče i na našu funkcionalnost, a često i samopouzdanje. Ovo je, nažalost, veoma česta pojava kod komplikovanijih slučajeva aknozne kože, ili u slučajevima pojave ekcema i drugih formi dermatitisa sa ozbiljnijom kliničkom slikom.

Kako smo i najavili, u narednom tekstu saznajte više o zaštitnoj, odnosno, barijernoj funkciji kože.

Priredila:
Dr Danica Petrović
PRIMEDERMA tim

Podelite prijateljima:

Njeno veličanstvo KOŽA: šta se nalazi spod površine?

ekcem01

Koža je najveći organ čovekovog tela. Ukupna površina kože kod odrasle osobe iznosi između 1,5 i 2 m². Debljina kože se razlikuje u odnosu na delove tela. Najdeblja je na dlanovima, tabanima i leđima, a najtanja na očnim kapcima. Težina kože čini oko 16 odsto ukupne telesne težine. Kao što se može pretpostaviti, koža je veoma kompleksne strukture i ima veliki broj značajnih funkcija. Idemo sada ispod površine, da vidimo kako koža izgleda iznutra.

Koža se, u stvari, sastoji iz tri sloja, koji su u bliskom međusobnom kontaktu. To su: epidermis, dermis i hipodermis.

Epidermis je površinski i jedini sloj kože koji se vidi. Njegova osnovna uloga je zaštitna, jer predstavlja istinsku barijeru između unutrašnjosti tela i spoljašnje sredine. U stvari, ovu barijeru formira takozvana bazalna membrana, i ona se nalazi između epidermisa i dermisa, nešto dubljeg sloja kože. Ovaj sloj kože se može podeliti na više podslojeva, u zavisnosti od toga kakve se ćelije pretežno nalaze na određenoj visini sloja.

Dermis je srednji sloj kože čije su glavne strukturalne komponente kolagen i elastin, odnosno, vezivna tkiva koja daju snagu, čvrstinu, ali i fleksibilnost koži. U ovom sloju se takođe nalaze i folikuli dlaka, lojne i znojne žlezde, a kroz njega prolaze krvni sudovi i nervi koji vaskularizuju i inervišu kožu. U ovom sloju su smešteni receptori za dodir, bol, hladnoću i toplotu. Isto kao i epiderm, i ovaj sloj kože se može dalje deliti na podslojeve.

Hipodermis je najdublji unutrašnji sloj naše kože, koji je sastavljen pretežno od masnog tkiva. Ovaj deo kože je toplotni izolator, odnosno veliki depo energetskog materijala. Štaviše, glavna uloga hipodermisa je u stvari skladištenje energetskih rezervi koje su našem organizmu neophodne za normalno funkcionisanje. Isto tako, hipodermis povezuje kožu sa strukturama za pokretanje, mišićima i kostima, koji se nalaze ispod površine kože.Naposletku, ovaj sloj kože je zadužen i za amortizaciju mehaničkih šokova, kako bi se u razumnoj meri smanjila mogućnost povrede tela.

Zahvaljujući složenoj građi (krvni sudovi, lojne i znojne žlezde, nervi), koža je povezana sa funkcijama celog organizma. Zato se različiti poremećaji unutar organizma mogu odraziti i kao specifične promene na koži. Ne kaže se bez razloga da je koža ogledalo zdravlja. Samo neke od mogućih problema kože su crvenilo, plihovi, suva i ispucala koža, hiperpigmentacije, zaključno sa nešto kompleksnijim procesima, kao što su ekcemi i druge forme dermatitisa.

Najvažnije promene i nesavršenosti kože razmotrićemo u narednim tekstovima, a u sledećoj objavi pročitajte nešto više o osnovnim funkcijama kože.

Priredila:
Dr Danica Petrović
PRIMEDERMA tim

Podelite prijateljima:
Follow by Email
Facebook
Google+
http://ekcem.rs/index.php/2016/05/page/2/">
Twitter
Pinterest
LinkedIn